U gluho doba noći dopratio mladić Mujinu kćerku do nebodera. Stali oni pred haustor da se malo odmore. Stoje oni tako pa se mladić onako machovski podboči i osloni na neboder te reče: De bona, hajd' ga malo popuši, majke ti! Što ti je? Može neko naići! Ma, dušo moja, brzo ćemo. Ma može naić' ne'ko od komšije pa će vidit, reći mom babi i puknut će bruka. - odgovori cura. Ma joooj..., hajd' bona, znaš ti mene, začas ću, za sekundu. - nastavlja on. Ma nemoj me..., rekla sam ti da neću sade!!! Medu moj, znaš da te jako volim... - i dalje moli mladić. Odjednom se otvore vrata od haustora nebodera i pojavi se Mujina mlađa kćerka u spavaćici, sva raščupana i krmeljava, te kaže: Rek'o mi je babo da vam kažem ovako: Jel' da mu ga ti popušiš, jel da mu ga ja popušim, jel da sačeka mati da dođe iz noćne smjene pa da mu ga ona popuši, samo brate, nek' skine više ruku s tog interfona!